Secesija
U dosadašnjoj priči o stilovima, uređenju enterijera i izradi nameštaja, prisustvo i upoteba principa i elementa iz antičke umetnosti bilo je neizbežno i neizostavno. Evropska umetnost neraskidivo je vezana sa antičkom tradicijom, što je u pojedinim epohama i stilovima, poput ampira, prelazilo u preteranu, prenaglašenu i krajnje dekorativnu upotrebu antičke umetnosti.
Krajem XIX veka, pogled ljudi na svet koji ih okružuje, kao i razumevanje istog se izmenio, zahvaljujući razvoju industrije i tehničkom napretku. Tada, u skladu sa novim, moderenim vremenom, napuštaju se dotadašnje tradicije, stroga akademska učenja, antički uzori i u umetničkim krugovima razvija se potreba za istraživanjem novih umetničkih sredstava i oblika. Zasićenost starim umetničkim formama i neprekidnim preuzimanje elemenata iz prethodih epoha, ubrzo je, kroz novi stil zahvatila veći deo Evrope i u svakoj od zemalja dobila svoja naziv, koji je jasno govorio o oslobođenju umetnosti od svih prethodnih tradicija.
Paviljon secesije, Joseph Maria Olbrich, 1897-8, Beč
U Nemačkoj, novi stil nazvan je secesija, po latinskoj reči koja označava odvajanje i otcepljenje; po minhenskom časopisu Die Jugend nazvan je i jugend stil; u Francuskoj označavajući novu umetnost stil je i nazvan l’ar nuvo; engleski naziv- liberti, nastao je po nazivu prodavnice predmeta iz Japana; u Rusiji stil je nazvan moderna, a kasnije i stil1900. Uprkos različitim nazivima, kao i drugačijim karakteristikama i novim oblicima, za svaki od ovih stilova možemo reći da ga odlikuju apsolutno odricanje od celokupne antičke tradicije i tehnička perfektnost izrađenih predmeta i izvedenih objekata.
U skladu sa raznovrsnošću svojih naziva, secesiju karakteriše maštovitost i kreativnost, bogatstvo oblika, načina dekoracije i upotrebe materijala, koji otežavaju njeno sagledavanje i pojašnjenje. U pojednim zemljama javila se kao izrazito dekorativan stil inspirisan floralnim motivima, prepletima sa puno asimetričnih detalja. Bečka secesija, čiji uticaj prepoznajemo i u arhitekturi i umetnostu u Srbiji onog doba, pripada ovoj dekorativnoj struji i zbog toga nam je bliža i jasnija. Nasuprot njoj, na isti način insistirajući na raskidu sa celokupnim prethodnim umetničkim nasleđem, razvio se miran, sveden stil čistih oblika i pravih linija, čiji ponekad hladan karakter ne možemo da dovedemo u vezu sa živopisnom i dekorativnom bečkom secesijom.
Kuća Majolika, Otto Wagner, 1899, Beč
U ovom prvom delu priče o secesiji, pozabavićemo se upravo ovom nama manje poznatom i neočekivano skromnom strujom u okviru secesije, koja se razvijala u Engleskoj. Iako na umetnost u Evropi toga doba nije imala veliki uticaj, rad umetnika ovog perioda ostavio je veliki trag u razvoju moderne umetnosti i industrijskog dizajna.
Jedan od najznačajnijih predstavnika ovog pravca bio je Charles Rennie Mackintosh, škotski arhitekta, dizajner i slikar, na čijim građevinama, enterijerima i komadima nameštaja možemo da prepoznamo sve odlike ovog pravca.
Suprotno našoj dosadašnjoj predstavi o secesiji kao izrazito dekorativnom stilu, ovaj pravac potpuno negira postojanje ornamenata kao načina dekoracije objekata. Shodno tome, posledica ovakvog stava i pristupa u projektovanju i dizajniranju su građevine stroge forme, pravih čistih linija i površina. Ova spolja potencirana jednostavnost, sa dozom strogosti i hladnoće, dosledno je prenošena i u enterijere i nameštaj toga doba. Ipak enterijeri, zbog upotrebe svetlih boja, čistih oblika i velike količine svetlosti, odišu ugodnom i prijatnom atmosferom.
House for an Art Lover, Charles Rennie Mackintosh
Kuća za ljubitelja umetnosti, predstavlja jedan od projekata koji je Mekintošu doneo slavu i popularnost na tlu Evrope i prikazao ga kao jednog od pionira novog modernog stila. Iako je 1901. rad prvobitno bio diskvalifikovan sa konkursa za koji je nastao, zahvaljujući štampanoj publikaciji doživeo je svoju slavu i popularnost.
Ipak, 90 godina kasnije, tek 1989. posle umetnikove smrti, objekat je sagrađen. Upotrebljavajući Mekintošove crteže, tim ljudi sa Umetničke škole u Glazgovu, izradio je tehničku dokumentaciju po kojoj je objekat realizovan. 1990 - ih, ponovo su oživeli Mekintošovi principi i kombinacije jednostavnih formi, kroz upotrebu čistih površina, drvenih panela u kombinacji sa bojenim staklom i organskm motivima i pravim linijama. Enterijer je podeljen na dve grupe prostora - tamniji. muški prostori dati su kao suprotnost svetlim i nežnim ženskim zonama.
Kuća je nastala kao studija Mekintišovih principa, kao vrsta omaža i odraza poštovanja jednom od najznačajnijih arhitekata i dizajnera modernog doba.
Kombinujući galerijski prostor, izložbeni prostor raznih namena, višenamenske umetničke radionice, prodavnice suvenira... danas ova kuća predstavlja jedno od najvažnijih mesta kulturnog života Glazgova.
House for an Art Lover, Charles Rennie Mackintosh
Autor:
Miljan Torma