Secesija u enterijeru
Priču o secesiji započeli smo manje poznatom i neočekivano skromnom strujom u okviru ovog stila, a u nastavku naše priče vraćamo se na svima poznate maštovite i kreativne odlike secesije. Odricanje od antičkih principa i dekorativnih elemenata, uslovilo je nastanak novih, originalnih oblika i načina dekoracije. Mašta, fantazija, ugledanje na floralne i životinjske motive postali su vodeće smernice za kreiranje enterijera i nameštaja. Ipak, preterivanje u upotrebi ovakvih izvijenih, nepravilnih formi, iako je vrlo maštovito i neobično, kod posmatrača može da izazove i utisak prenatrpanosti i prezasićenosti.
Trpezarija, Eugène Vallin, Musée de l’Ecole de Nanc
Eugène Vallini, francuski je arhitekta i izrađivač nameštaja i jedan od članova i predsednika udruženja École de Nancy. Udruženje osnovano 1901. činili su: dizajneri, izrađivači stakla, metalnih elemenata, keramike, majstori za obradu kože, arhitekte, kritičari, industrijalci toga doba... svi okupljeni oko ideje o međusobnoj saradnju u proizvodnji nameštaja i enterijera u l’ar nuvo stilu.
Njegovi enterijeri i pojedinači komadi nameštaja predstavljaju remek dela izvedena u masivnom drvetu i vrhunac su francuskog l’ar nuvo stila. Izrađujući nameštaj isključivo po porudžbini, protivio se procesu industrijalizacije i masovne proizvodnje koji je zahvatio Evropu tog doba.
Prvi enterijeri i elementi mobilijara koje je radio bili su namenjeni crkvi i inspirisani gotikom, pa se u njegovom celokupnom daljem radu jasno oseti uticaj gotičke umetnosti. Slavu je stekao stvarajući setove nameštaja i kompletne enterijere dnevnih boravaka i trpezarija za uticajne ličnosti svog doba.
Sto sa tri noge - Pinecone dnevni boravak, Eugène Vallin, Bureau aux Ombelles, 1902
Masivno drvo kao osnovni materijal, omogućio mu je izradu nepravilnih, asimetričnih, zakrivljenih formi, oslonaca, frontova i zidnih obloga. Mnoštvo detalja na svakom pojedinačnom komadu nameštaja, pored toga što ukazuje na spretnost i veštinu autora, upućuje i na visok položaj i materijalno stanje vlasnika ovakvih salona. Upravo ovi enterijeri, zbog preterane dekorativnosti i upotrebe krivih linija, prenaglašene upotrebe istog materijala i preusklađenog kolorita mogu da izazovu i utisak prezasićenosti, prenatrpanosti i težine prostora.
Louis Majorelle, još jedan je od francuskih dizajnera i proizvođača nameštaja, takođe član i predsednik udruženja École de Nancy. Njegov nameštaj i detalji na njemu, skladno duhu tog doba, inspirisani su prirodom, biljkama, cvetovima lokvanja... Vodeći računa o visokom standardu izrađenog nameštaja, kao predstavnik francuskih dekorativnih umetnosti, razvio je proizvodnju nameštaja u dva pravca. Prvi čine jeftiniji komadi nameštaja namenjeni masovnoj proizvodnji, dok drugoj grupi pripadaju luksuzniji komadi mobilijara, koji su izrađivani po narudžbini. Vešto povezujući umetnost i industrijsku proizvodnju, spajajući izradu metalnih elementa - ručica sa zakrivljenim formama svog nameštaja izrađenog od masiva, stvara fine elegantne i danas popularne forme nameštaja.
Detalj kredenca, Louis Majorelle
Villa Majorelle, kuća u kojoj je umetnik živeo sa svojom suprugom, iako danas nosi njegovo ime, zapravo ne predstavlja njegov autorski rad. U projekat kuće, ali i dizajn fasada, enteriejra i nameštaja, uključio je veliku grupu umetnika raznih struka, koji su bili članovi udruženja École de Nancy. Kao jedna od prvih kuća u l’ar nuvo stilu, predstavlja perfektan primer kolaboracije između mnogobrojnih umetnika i primer umetničkog jedinstva dizajna enterijera, arhitekture i dekoracije. Nakon rekonstrukcije 1997. kuća je otvorena za javnost, kao vrsta muzeja i tom prilikom u kuću su vraćeni pojedini originalni komadi nameštaja.
Autor:
Miljan Torma