Barok I deo
Veličanstveni barok! Raskoš, bogatstvo, prenaglašenost, dramatičnost, luksuz, pozlata, sjaj, refleksija... Sve ovo su reči kojima možemo samo da pokušamo da opišemo svoj doživljaj pri susretu sa baroknom umetnošću i njenim enterijerima. Danas, kao i u prošlosti, kada je nastao i razvijao se, barok posmatrača ostavlja zatečenog i osvojenog svojim prenaglašenim likovnim izrazom, preteranom upotrebom antičkih elemenata, skulpture, mnoštva materijala, kontrastima, svetlošću i senkom... Upravo zato je i nastao, kao potreba katoličke crkve da fascinira i zaseni vernike, ali i mnogobrojne protivnike i time povrati ugled, slavu i moć crkve. Svoj naziv, po portugalskoj reči barocco, dobio je krajem XVIII veka. Reč koja označava biser nepravilnog oblika, upotrebljena je da podrugljivo označi umetnost na teritoriji zapadne Evrope, koje se razvijala od početka XVII do kraja XVIII veka. Kasnije ovo podrugljivo značenje nestaje, a sam barok, iako zadržava obeležje neobičnog i prenaglašenog, postaje istinski biser evropske umetosti.
Galerija ogledala, Palazzo Doria Pamphilj, Rim, Italija
Italija i Rim su kolevka baroka, gde se pod okriljem crkve razvijala ova nova umetnost, na temeljima renesanse, manirizma i antičke tradicije. Pored mnogobrojnih crkava i trgova sa fontanama koji su nastajali u ovom periodu, zidale su se i plemićke palate - nastavljajući tradiciju firentinskih renesansnih palata. Otvorenije ka prirodi, sa visokim, osvetljenim prostorijama i udobnim, bogato dekorisanim mobilijarom, bile su pojam udobnosti i komfornog života onog vremena.
Ipak, u Francuskoj, zahvaljujući potrebi kraljeva da prikažu svoju moć i slavu, ali i visokim zahtevima plemstva za udobnim i luksuznim stilom života, barok je doživeo svoj puni sjaj. Barokna umetnost, njena raskoš, slobodne i razigrane forme i kolorit, potpuno su bili u skladu sa opštom atmosferom koja je vladala među najvišim slojevima francuskog društva toga doba. Francuski barokni enterijeri sa svojim nameštajem, sigurno predstavljaju vrhunac, kako zanatskih tako i estetskih principa onog doba. Dvorac Vo le Vikomt (Château de Vaux le Vicomte), a potom i Versaj (Château de Versailles), najlepše i najreprezentativnije su građevine toga doba. Bilo je to doba blagostanja i otmenosti, ispunjeno spokojem i dokolicom, vreme elegancije i ekstravagancije.
Biblioteka, dvorac Vaux le Vicomte, Francuska
Novina ovog vremena su apartmani - luksuzni stanovi u okviru dvoraca sa odvojenim reprezentativnim zonama za prijem gostiju i intimnim prostorijama. Pored raskošnog stepeništa i predsoblja, svaki apartman imao je veliku spavaću sobu, budoar - mali damski salon, salon, trpezariju i biblioteku. U ovo vreme pojavio se i lift, namenjen isključivo za vladara i pripadnike najvišeg društvenog sloja.
Izlazeći u susret mnogobrojnim zahtevima ekstravagantnog života dvorjana, u baroku se razvilo mnoštvo neobičnih, specifičnih komada nameštaja, raznih oblika i namena. Stolovi za obedovanje, za kafu, vez, pletenje, razne društvene igre, pisaći stolovi, stolovi sa fiokama, konzole... Stolice različitih oblika i veličina, sa ili bez rukohvata, posebne fotelje sa širim i dubljim sedištem u skladu sa garderobom dama ovog vremena, fotelje za dvoje... Kreveti sa baldahinom, krevet za dnevni odmor, kreveti za prijem gostiju - po modi onog vremena, dame su često svoje goste primale ležeći u ovakvim krevetima...
Ništa manje raznovrsni i raskošni nisu bili ni materijali koje su koristili majstori onoga vremena. Retke i skupe vrste drveta: abonos, mahagoni, ružino drvo, divlja trešnja... Somot, brokat, svila... Zlato i srebro, slonovača, kornjačevina... Uprkos ovom mnoštvu materijala, zakrivljenih i izvijenih oblika i prenaglašenoj dekorativnosti, sav ovaj mobilijar znalački je osmišljen i izveden sa neverovatnom pažnjom i preciznošću, uz neprervaziđeno majstorsko umeće.
Barok, iza svoje fascinante raskoši i preterane dekorativnosti, zapravo skriva stroga načela projektovanja, dizajna, kombinacije materijala i boja i kvalitetne izdrade, tipična za ovu epohu. Kao stil u umetnosti, iako na prvi pogled tako ne izgleda, zapravo uvek stvara jednu smislenu i povezanu celinu, poštujući načelo simetrije u celini. Kroz asimetrične detalje, znalački upotrebljene materijale, boje i tačne nijanse, uz kvalitetnu izradu i završnu obradu, stvoren je stil, zaista dostojan jednog kralja, koji sebe naziva Suncem.
