Kako je arhitektura postala moj poziv

vlada

Zašto sam postao arhitekta? Mogu da kažem da je to bila jedna slučajnost, pre nego želja koja je postojala od „malih nogu“. Nisam bio zainteresovan posebno za arhitekturu u osnovnoj, a ni u srednjoj školi. Uvek sam bio naklonjen matematici i fizici pa sam shodno tome prvo i upisao fakultet elektrotehnike. Međutim, na samom početku studija shvatio sam da ovo nije oblast u kojoj želim da budem ceo svoj život. Verovatno je sve do tada posatojala ravnoteža između društvenih, emotivnih predmeta i prirodnih praktičnih kojima sam mislio da naginjem. Međutim ostavši bez ove prve grupe shvatio sam da ne mogu da funkcionišem na taj način. Potom je usledio period razmišljanja i arhitektura je došla kao logičan odgovor na spoj emocije i praktičnog dela.

Međutim usledio je novi problem. Nikada se nisam ni posebno interesovao za stvaranje u domenu likovnih umetnosti. Trebalo je položiti prijemni iz slobodnoručnog crtanja, prostorne kompozicije… I tada sam krenuo na put, put kojim ću ići do kraja svog života jer bavljenje arhitekturom, prostorom, dizajnom nije posao, već poziv koji prihvatiš ili ne. Ja sam prihvatio.

Danas kažem, da ne postoji fakultet koji bih mogao da završim osim arhitektonskog. Verovatno bih od svega odustao kao što sam to učino i sa elektrotehnikom jer me jednostavno ništa drugo nije zanimalo. Reč arhitekta u svom korenu znači šef gradnje, a ja smatram da gradnju danas možemo smatarti stvaranjem i da je stavranje u biti ove profesije. Traženje i davanje odgovora na kompleksne situacije, ali i na male stvari koje čine svakodnevni život. Da li ima bolje životne uloge od toga da život učiniš lepšim. Kako su stvari postajale kompleksnije, tokom vremena, tako sam se ja sve više zaljubljivao u svoju profesiju. Raduje me što je i danas, posle petnaest godina situacija ista. Što se javlja više pitanja i stvari postaju kompleksnije to se ja više pokrećem i dajem sebe. Jednostavno, nikada neću prestati biti arhitekta pa makar se i ne budem bavio projektovanjem direktno.

Tokom ovog perioda dosta stvari je uticalo na moje profesionalno odrastanje. Različiti profesori, redovni, gostujući, odlasci na brojna predavanje, seminare. Međutim danas smatram da na mene najviše utiče posmatranje stvari oko sebe. Stvari na koje treba dati odgovor kroz dizajn, kroz arhitekturu.

Moram da zastanem na kratku kako bih objasnio nešto. Možda ste primetili da upotrebljavam reči dizajn i arhitektura u istoj rečenici i u istom kontekstu. To je jednostavno zato što verujem da se te dve discipline danas toliko stapaju da je nemouće odvojiti ih. Nekada su arhitekte dizajnirale proizvode. Le Corbusier, Alvar Aalto, Mis Van de Rohe, Valter Gropius su nam ostvalili bogato nasleđe u oblasti industrijskog dizajna ili ako želite da ga zovemo product design-a. Danas dizajneri kreiraju objekte i unutrašnje prostore. Siva zona je daleko premašila jasnu podelu tako da je samo akedemsko obrazovanje i ono šta piše na diplomi granica.

Da nastavim, istraživanje forme, funkcije, konstrukcije, istraživanje isplativosti, sve sam to istrazivao tokom perioda, da bi onda došao na red materijal. Materijal u procesu stvaranja je danas jedna neograničena oblast. Stari materijali, zemlja, kamen, opeka, zatim beton, čelik, drvo su na početku lanca. Potom su došli polikarbonati i različiti kompozitni materijali da bismo danas bili i mogućnosti da koristimo elekteroniku kao sredstvo oblikovanja fasada, interaktivne panele na izozima i u enterijeru. Oblikovanje svetlom je već ekspolatisana tema, a potom tu je i zvuk. Ako neko misli da je ovo što pišem besmisleno, naka uđe u prostor tišine, a zatim sutradan u isti prostor samo sa muzikom. Mogućnosti su neograničene. Arhitekta koji me posebno inspirisao istražujući materijale, njihovu upotrebu je Kengo Kuma.

Danas je moj fokus na unutrašnjem prostoru, na enterijeru, iz prostog razloga jer je brzina realizacije veća i mogu više da uradim. Danas se stvari brže menjaju, a izvodeći brže projekte pre dolazim do odgovora i menjam ono što nije bilo dobro. Kao neko ko kreira prostor imam odgovornost da ljudima pružim ono gde će se osećati prijatno, zadovoljno. Arhitekta stvara po narudžbi za klijenta, ali u stvari on stvara za sve ljude. Zato je naša profesija lepa i u isto vreme odgovorna.

 

Srdačan pozdrav,

Vladimir Savčić