DIZAJN ENTERIJERA JAHTE „LE GRANDE OURSE“

Ne mogu a da ne počnem ovaj tekst sa WOW!!!

To je bila reakcija kada se pre godinu dana desio poziv sa pitanjem da li sam zainteresovan da dizajniram enterijer jahte koja stoji usidrena u Alexandriji. Da li sam mogao drugačije da odgovorim osim sa da, naravno! Tako je počeo najluksuzniji i najzahtevniji projekat u našam dosadašnjem dizajn portfoliu.

Jahta služi jedino za uživanje, ona je ultimativni simbol hedonizma i prestiža u današnjem svetu i dizajnirati luksuzni prostor za uživanje je najteži zadatak koji dizajner enterijera može imati ispred sebe. „Le Grande Ours“ jahta pored ovih simbola za svog vlasnika ima i jedno dublje značanje i smisao. Ona je nasledstvo od njegovog oca i danas zauzima posebno mesto u njegovoj kolekciji od pet jahti. Iako su kasniji brodovi koje je sticao veći, moderniji ili jači po brzini koju razvijaju, naš klijent nije želeo da se odrekne ove „kraljica“ dugačke 21m, izrađene kompletno od mahagoni drveta, dizajnirane u duhu klasičnog stila 50-tih godina sa ravnim linijama i oštrim uglovima.

„Le Grande Ours“ 50-ih godina

Mislim da je svima vama dobro poznata floskula koju arhitekte često ekspolatišu „za dobar dizajn je najvažniji prosvećen klijent bogat duhom i razumevanjem“, ali ovaj projekat zaista potvrđuju da prethodna rečenica nije floskula već istina. Ovom prilikom želim da se neizmerno zahvalim našem klijentu na prelepom procesu i radu koji smo imali zajedno.

Na samom startu i prvom sastanku u Aleksandriji pred nas je postavio jednostavan zadatak, ali u isto vreme možda i najzahtevniji. Cilj je da se zadrži isti stil i duh koji je jahta imala kada je izgrađenja, ali da određenim intervencijama dodamo detalje koji će doprineti lagodnosti boravka i sjaju luksuza koji jedan ovakav brod zaslužuje.

Naš odgovor je bio kroz paletu uzorka različitih vrsta drveta finalno tretiranih epoksidima i poliesterima, različitih tkanina najkvalitetnijeg tkanja, kroz perspektivne skice kojima smo prikazivali ideje i fotografije koje su dočaravale ambijent dizajna 50-tih godina.

Nakon što smo se složili i razumeli u ovoj početnoj fazi potpisan je konačan ugovor i plovidba je mogla da počne. O razultatima procesa rada više od reči svedoče crteži i renderi.

Na kraju svakog puta počinje novi, pa je tako i kraj našeg projekta označio početak radova na izgradnji enterijera. Poverenje koje smo dobili tokom izrade dizajna projekta se nastavlja u vidu angažovanja kroz autorski nadzor, te smo pre dve nedelje bili pozvani da ocenimo mogućnosti potencijalnog izvođača radova. Klijent i dalje traži odgovarajući odgovor po ovom pitanju, a mi nesebično pomažemo.

Iskreno verujem da ćemo uskoro objaviti i fotografije gotovog enterijera jahte.

 

Vladimir Savčić